Zamak u Varšavi je sagrađen kao sedište vojvoda Mazovije. Počeci Varšave i zamka povezani su sa ličnošću kneza Boleslava II, koji je vladao čitavom Mazovijom u godinama 1294-1313. Tokom njegove vladavine podignuto je malo uporište, povezano sa obližnjim gradom. Povelja je izdata u Varšavi 24. aprila 1313.i pokazuje da je uporište ispunjavalo uslove za kneževsku rezidenciju. Do 1526. bio je sedište vojvoda Mazovije, u 16. veku postao je rezidencija poljskih kraljeva, a od 1569. mesto zasedanja Sejma (Parlamenta) Zajednice Poljske i Litvanije do njegovog raspada 1795. godine. Procvat dvorca doživeo je u razdoblju klasicizma (18 stoljeća) za vreme vladavine Stanislava Avgusta Ponjatovskog. Godine 1791.usvojen je trećemajski ustav – prvi u Evropi i drugi u svetu! U godinama 1926-1939, tamo je boravio i boravio predsednik preporođene Republike Poljske. septembra 1939. vrlo brzo je ugrožen Zamak.

To je jedan od najlepših dvorskih i parkovskih kompleksa u Evropi. Kraljevi su išli u lov u ovu gustu šumu. Poslednji kralj Poljsko-litvanske državne zajednice, Stanislav Avgust Ponjatovski – ljubitelj i pokrovitelj umetnosti – osnovao je ovde najveću i najlepšu baštu u Varšavi. Ime Kraljevska kupatila potiče od kupatila koje je preuređeno u palatu. U parku se nalaze mnoge istorijske građevine, od kojih je najvažnija letnja kraljevska rezidencija – Palata na ostrvu, gde su se održavale zabave i čuvene večere četvrtkom. Pored Palate na Ostrvu nalazi se Pozorište na Ostrvu. Takođe je vredno pronaći druge zgrade – palatu Mislevicki, gde su živeli kraljevski dvorjani. Stara i nova oranžerija, stara i nova stražarnica, Bela kuća i kadetska škola.

Kupatila su omiljeno mesto šetača koji svake nedelje dolaze ovamo u velikom broju. U parku, međutim, ne smete da vozite rolere, skejtbordove ili bicikle, kako ne biste uplašili veverice i paunove koji ovde žive.

Palata u Vilanovu je letnja kraljevska rezidencija Jana III Sobjeskog, a potom kralja Avgusta II i najuglednijih aristokratskih porodica. Naziv rezidencije i varšavskog okruga potiče od izraza Vila Nova. Ovom zemljištu ime je  dao Sobjeski, kada ga je kupio u 17. veku za izgradnju palate. Impresivna struktura kraljevske palate kombinovala je elemente plemićkog dvora, italijanske vrtne vile i palate u stilu Luja XIV, francuskog kralja Sunca. Palata je jedan od najlepših spomenika evropskog baroka i svedočanstvo o sjaju Poljsko-Litvanske zajedničke vladavine. Palatu su dograđivali uzastopni vlasnici. Njeni enterijeri, sa bogatim originalnim nameštajem, predstavljaju tri epohe. Najstariji, barokni kraljevski stanovi nalaze se u glavnoj zgradi. U unutrašnjosti južnog krila predstavljen je stil osamnaestog veka, a u severnom krilu se nalaze sobe koje je dekorisala porodica Potocki u devetnaestom veku. Vredi napomenuti da je 1805. godine Stanislav Potocki (tadašnji vlasnik Vilanova) stavio na raspolaganje javnosti svoju kolekciju umetničkih dela sakupljenih u Vilanovskoj palati, stvarajući tako jedan od prvih muzeja u Poljskoj. Trenutno se u njoj nalazi preko 60 vrednih slika.

Ako ste zainteresovani za istoriju i delo kompozitora, pozivam vas da sa mnom posetite Muzej Friderika Šopena koji se nalazi u zamku Ostroški. Reč je o jednom od najmodernijih biografskih muzeja u Evropi, u kome su predstavljeni, između ostalih, rukopisi pisama i kompozicija, kao i neprocenjivi Plejelov klavir na kome je kompozitor svirao poslednje dve godine života. Svi ovi suveniri su raspoređeni u veoma zanimljivom interaktivnom obliku. Iako je Friderik Šopen rođen u Želazovi Voli, čitavo detinjstvo i ranu mladost proveo je u Varšavi. U Krakovskie Przedmiescie na svakom koraku možemo naići na suvenire kompozitora. Jedno od takvih mesta je zgrada Res Sacra Miser, gde je 13-godišnji Friderik održao divan klavirski koncert, o čemu je pisala varšavska štampa. Nešto dalje je palata Vessel – nekadašnje sedište Saške pošte, iz koje je Šopen otišao u inostranstvo i više se nije vratio u Poljsku.

Nacionalni muzej u Varšavi ima jednu od najvećih zbirki umetničkih dela u Poljskoj. Njegova tradicija datira još od Muzeja likovnih umetnosti, koji je zbirka slika i gravura koje su s vremenom postajale sve značajnije. Zbirka, koja se prikupljala više od 140 godina, danas uključuje gotovo milion predmeta slika, skulptura, grafika, crteža, numizmatičkih predmeta i predmeta primenjene umetnosti. Neke od njih izložene su u stalnim galerijama: antička umetnost, istočnohrišćanska umetnost – Faras, srednjovekovna umetnost, poljsko slikarstvo, evropsko slikarstvo, poljska umetnost 20. veka dekorativna umetnost te na mnogim povremenim izložbama.

Jedna od najvažnijih u muzeju je jedinstvena galerija ranohrišćanske umetnosti, koja jedina u Evropi predstavlja zbirku srednjovekovne hrišćanske umetnosti u Africi. Farasove slike koje su poljski arheolozi otkrili u današnjem Sudanu (datirani s 8. na prelaz iz 13. u 14. vek) prikazuju božanske osobe, svece i nubijske dostojanstvenike.

Palata kulture i nauke podignuta kao „poklon sovjetskog naroda Poljacima“. Njegov začetnik je bio sam Josif Staljin. Palata je najmlađi spomenik u Varšavi – stara je preko 50 godina. To je najkarakterističnija građevina u Varšavi (231 m), vidljiva iz svakog njenog ugla. U vreme izgradnje, 1955. godine, palata je bila najveća građevina ovog tipa u Evropi.

U Palati kulture i nauke ima preko 3.000 soba, a njegova neupitna atrakcija je osmatračnica na 30. spratu, sa koje se možete diviti panorami prestonice. Putovanje do 30. sprata u modernom liftu traje samo 19 sekundi. Na vrhu palate nalazi se sat otkriven 2000. To je najviše lociran sat u tornju na svetu i drugo po veličini u Evropi. Četiri sata imaju prečnik od 6 metara. Još jedan kuriozitet kule su njeni neobični stanovnici. Ne znaju svi da se ovde nalazi gnezdo sivog sokola, koji u njemu već dugi niz godina polaže jaja.

Trg Parade pored Palate kulture i nauke korišćen je za propagandne govore lidera Poljske Narodne Republike. Trenutno je u planu novi razvoj prostora.

Stari grad je najstariji kvart Varšave. Osnovan je na prelazu iz 13. veka pored uporišta mazovičkih vojvoda, na mestu današnjeg kraljevskog zamka, a kao kneževsko uporište i naselje je opasano zidinama. Šetnja ulicama Starog i Novog grada omogućava vam da se odmorite od velike gradske vreve. Atmosferske uličice, trgovi i prijatni kafići stvaraju jedinstvenu atmosferu, a dva istorijska trga – Stara pijaca i Novi gradski trg – u letnjoj sezoni postaju stecište za muzičke i pozorišne predstave i galerija na otvorenom.

Ulica Predgrađe Krakova je najživopisniji deo Kraljevske rute, dugačak 10 km, koji se proteže od Kraljevskog zamka na Dvorskom trgu, preko palate Belveder, a samim tim i pored parka u Kraljevske banje. Široki deo ulice koji se spaja sa Trgom zamka i nastavlja do statue Bogorodice od Pasaua, sagrađen je u 15. veku. Prvobitno je korišćen kao prigradska pijaca, a od 16. veka postao je glavni trg moderne Varšave.

Tu je Gradsko veće svečano dočekalo kralja, ovde su podignute trijumfalne kapije za vođe i hetmane koji su se vraćali iz pobedonosnih pohoda, tik ispred fasade crkve Sv. Ane, održane su ceremonije odavanja počasti poljskim kraljevima od strane pruskih, kurlandskih, pomeranskih, moldavskih i vlaških knezova. Tokom podela, u ovom delu Krakovskog predgrađa održane su brojne patriotske demonstracije Varšavljana.

U Varšavi trenutno postoji oko 80 zgrada visokih preko 65 m. To su uglavnom neboderi i, u manjoj meri, hramovi. Neboder, ako je veoma visok, obično je poznat kao neboder – visoka višespratna zgrada sposobna da stvori uslove za život . Iako ne postoje zvanični propisi, na svrstavanje zgrade kao nebodera utiču, pored visine, oblik, izgled, lokacija i prisustvo drugih objekata. Varšavski neboderi su među najvišima u Poljskoj, kao i najvišima u Evropi.

Prvi neboder u Varšavi izgrađen je za vreme Kraljevine Poljske. Zgrada koja imitira srednjovekovni toranj zamka izgrađena je u ulici Zielna 39 1906–1908 za švedsko telefonsko akcionarsko društvo „Cedergren“. Njegova visina od  temelja do vrha iznosila je 51 m. Bila je jedna od prvih armiranobetonskih konstrukcija ovog tipa u Evropi. Godine 1922. zgradu je preuzela Polska Akcijna Społka Telefoniczna i stoga je do danas poznata kao PAST-a. Zgrada PAST-a, međutim, postala je poznata pre svega po žestokim borbama koje su se nad njom vodile tokom Varšavskog ustanka.